Pi­še: Žar­ko Kne­že­vić


Ana­li­zom tek­sta pod na­slo­vom „Ste­čaj u DKP-u” od auto­ra dr Ili­je Krač­ko­vi­ća, ob­ja­vlje­nog 30. sep­tem­bra, na­me­će se za­klju­čak da je ime­no­va­ni oče­ki­va­no pro­ma­šio te­mu. On se u tek­stu vi­še ba­vi sam so­bom, sa­op­šta­va­ju­ći ka­ko će se iz­ja­šnja­va­ti pred An­ket­nim od­bo­rom Skup­šti­ne Cr­ne Go­re, kao da će on po­sta­vlja­ti pi­ta­nja, a ne taj or­gan. Ni­jed­ne ri­je­či ne ka­za o ne­za­pam­će­noj pljač­ki Du­van­skog kom­bi­na­ta u ste­ča­ju, iako je on bio i sa­da je pred­sjed­nik Od­bo­ra di­rek­to­ra tog pri­vred­nog dru­štva. Ali se za­to ob­ru­ši na me­di­je, ma­njin­ske ak­ci­o­na­re i po­sla­ni­ke. Sme­ta mu „ve­li­ka me­dij­ska pra­ši­na” oko pro­da­je ze­mlji­šta i gra­đe­vin­skih obje­ka­ta DKP-a, što ga u pot­pu­no­sti ra­zu­mi­je­mo, jer jav­nost o to­me ne tre­ba ni­šta da zna. Sa za­do­volj­stvom pri­hva­ta­mo kri­ti­ku da smo mi, ma­njin­ski ak­ci­o­na­ri, pre­ko svog udru­že­nja, pro­ble­ma­ti­zo­va­li pred­met­nu pro­da­ju s ci­ljem da spri­je­či­mo kri­mi­nal­nu uzur­pa­ci­ju imo­vi­ne naj­sta­ri­je in­du­stri­je u Cr­noj Go­ri, osno­va­ne 1903. go­di­ne kao ‘’Mo­no­pol du­va­na’’. I to će­mo ra­di­ti sve do ko­nač­ne po­bje­de, ta­ko da se kri­ti­ka mo­že i da­lje na­sta­vi­ti. Sve će­mo pred­u­ze­ti, prav­nim sred­stvi­ma, da se sa­ču­va imo­vi­na i ime Du­van­skog kom­bi­na­ta, jer bi nje­go­va li­kvi­da­ci­ja bi­la po­ti­ra­nje ve­li­kog di­je­la isto­ri­je Cr­ne Go­re. Ne­će­mo do­zvo­li­ti da se za­bo­ra­vi da je iz re­do­va rad­nič­ke kla­se ‘’Mo­no­po­la du­va­na’’ svo­je ži­vo­te u bor­bi pro­tiv fa­ši­zma da­lo njih 76, od ko­jih su čak i če­ti­ri na­rod­na he­ro­ja – Đi­na Vr­bi­ca, Lju­bi­ca Po­po­vić, Je­le­na Ćet­ko­vić i Ra­ko Mu­go­ša. Sto­ga ape­lu­je­mo na sve pa­tri­o­te i pra­ved­ni­ke da dig­nu glas pro­tiv sram­ne i ne­za­ko­ni­te od­lu­ke o li­kvi­da­ci­ji Du­van­skog kom­bi­na­ta u Pod­go­ri­ci.
Ono što „ne­in­for­mi­sa­ni” pred­sjed­nik Od­bo­ra di­rek­to­ra ni­je sa­op­štio jav­no­sti, mi će­mo uči­ni­ti na osno­vu ne­spor­nih či­nje­ni­ca i ma­te­ri­jal­nih do­ka­za, što ina­če re­dov­no či­ni­mo. Na te­me­lju njih mo­že se sa si­gur­no­šću utvr­di­ti da je u po­stup­ku re­o­r­ga­ni­za­ci­je Du­van­skog kom­bi­na­ta u ste­ča­ju bi­lo pre­vi­še ne­za­ko­ni­tih rad­nji, ze­le­na­ških ugo­vo­ra i zlo­u­po­tre­ba slu­žbe­nih du­žno­sti. U kr­še­nju za­ko­na išlo se to­li­ko du­bo­ko i dr­sko da se ni­je­su po­što­va­le ni pri­nud­ne prav­ne nor­me ko­je za sank­ci­ju ima­ju ni­šta­vost prav­nog po­sla ili prav­nog ak­ta. Iz tog kor­pu­sa iz­dvo­ji­će­mo ne­ke va­žni­je. Na­i­me, pro­da­ja ze­mlji­šta i gra­đe­vin­skih obje­ka­ta iz­vr­še­na je pri­je po­tvr­đi­va­nja pla­na o re­or­ga­ni­za­ci­ji, iako je to iz­ri­či­to za­bra­nje­no za­ko­nom. Na­čin pro­cje­ne pred­met­ne imo­vi­ne za­vre­đu­je po­seb­nu pa­žnju, ta­ko što Cen­tral­na ko­mi­si­ja vred­nu­je pred­met­no ze­mlji­šte i gra­đe­vin­ske objek­te na iz­nos od 25.562.058 eura, a na­knad­no an­ga­žo­va­ni pro­cje­nji­vač na 13.164.600 eura, sko­ro dvo­stru­ko ma­nje, s tim što je re­kao da nje­gov iz­vje­štaj ima sa­mo in­for­ma­tiv­ni ka­rak­ter. No, i po­red to­ga nje­gov se iz­vje­štaj pri­hva­ta za po­čet­nu ci­je­nu na jav­nom ten­de­ru. Na­da­lje, otva­ra­nje po­nu­da se vr­ši dan ra­ni­je od pro­pi­sa­nog ro­ka, a je­di­ni po­nu­đač „Ze­ta­grad­nja” do­sta­vlja po­nu­du dva sa­ta pri­je nje­go­vog otva­ra­nja. Pro­tiv­prav­nim po­slo­vi­ma i rad­nja­ma ni­kad kra­ja. Na­kon usvo­je­ne po­nu­de za­klju­ču­je se ugo­vor o ku­po­pro­da­ji ko­jim se Du­van­ski kom­bi­nat, kao pro­da­vac, oba­ve­zu­je da „Ze­ta­grad­nji” kao kup­cu pla­ća go­di­šnju ka­ma­tu od 8 od­sto na ime nje­nog kre­dit­nog za­du­že­nja, uz još jed­nu oba­ve­zu da pri­zna tro­ško­ve ru­še­nja ku­plje­nih obje­ka­ta u iz­no­su od 700.000 eura. Zna­ju­ći da će do­ći do ka­šnje­nja u pri­mo­pre­da­ji ugo­vo­re­nih ne­kret­ni­na pra­vi se i dru­gi aneks ugo­vo­ra ko­jim se pro­da­vac do­dat­no op­te­re­ću­je sa 98.000 eura mje­seč­no ili na go­di­šnjem ni­vou 1.176.000 eura.
Sa­mo na osno­vu ne­za­ko­ni­tih i štet­nih ugo­vo­ra „Ze­ta­grad­nja” je ostva­ri­la do­bit pre­ko šest mi­li­o­na na na­čin što je za taj iz­nos uma­nji­la čak i ku­po­pro­daj­nu ci­je­nu. Na­po­mi­nje­mo da su na na­ve­de­ne ugo­vo­re da­li pu­nu sa­gla­snost ta­da­šnji ste­čaj­ni su­di­ja, gra­do­na­čel­nik Glav­nog gra­da i Vla­da Cr­ne Go­re, o če­mu po­sto­je pi­sa­ni do­ka­zi.
Ipak, ohra­bru­je či­nje­ni­ca da se vr­hov­ni dr­žav­ni tu­ži­lac već iz­ja­snio da u rad­nja­ma po­je­di­nih uče­sni­ka ste­čaj­nog po­stup­ka ima ele­me­na­ta kri­vič­nih dje­la ko­je se go­ne po slu­žbe­noj du­žno­sti.

( Autor je di­rek­tor Udru­že­nja ma­njin­skih ak­ci­o­na­ra
DKP-a AD Pod­go­ri­ca)